<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0" xmlns:georss="http://www.georss.org/georss" xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd" xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom">
 <channel>
  <title>Hayka | Deutsche Welle</title>
  <link>http://www.dw.de/macedonian/?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
  <description>News, Analysis and Service from Germany and Europe - in 30 Languages</description>
  <language>mk</language>
  <copyright>2012 DW.DE, Deutsche Welle</copyright>
  <pubDate>Wed, 16 May 2012 20:35:44 GMT</pubDate>
  <lastBuildDate>Wed, 16 May 2012 20:35:44 GMT</lastBuildDate>
  <atom:link href="http://rss.dw-world.de/xml/podcast_maz_Wissenschaft" rel="self"/>
  <image>
   <url>http://www.dw.de/image/0,,3004981_10,00.jpg</url>
   <title>Hayka | Deutsche Welle</title>
   <link>http://www.dw.de/macedonian/?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
  </image>
  <itunes:image href="http://www.dw.de/image/0,,3004981_10,00.jpg"/>
  <itunes:block>yes</itunes:block>
  <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
  <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
  <itunes:owner>
   <itunes:name>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:name>
   <itunes:email>podcasts@dw.de</itunes:email>
  </itunes:owner>
  <itunes:subtitle>News, Analysis and Service from Germany and Europe - in 30 Languages</itunes:subtitle>
  <itunes:summary>News, Analysis and Service from Germany and Europe - in 30 Languages</itunes:summary>
  <itunes:category text="Science &amp; Medicine">
   <itunes:category text="Medicine"/>
  </itunes:category>
  <ttl>30</ttl>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15626900,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Автомобилите во иднина ќе возат на „ветер&quot;</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15626900,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Нафтата на планетата ја има се´ помалку, а нејзиното користење носи несакани промени на климата. Стручњаците излезот од се´ поголемиот недостиг на енергија го гледаат во производството на „чиста“ струја, од ветер. 
	Во последните децении се развиени модерните ветерници. Сепак, што да се прави кога има ветер, но нема потреба за струја - да кажеме преку ноќ? Тогаш на сцена стапува новиот „резервоар” на енергија – водородот. Водородот веќе денес може да се користи во посебни ќелии кои со согорување на тој гас произведуваат струја и чиста вода. Прашањето е само - како да се воспостави ефикасен систем?

	Има ветер или нема? За Вернер Дивалд тоа веќе не е важно. Струјата која ја произведуваат неговите ветерници веќе не пропаѓа ако не се искористи веднаш, бидејќи струјата, низ процес на електролиза, се користи за производство на водород, а водородот може да се смести во резервоари. Со сегашната сила на ветерот тие резервоари ќе бидат полни за помалку од еден месец.

	„Се´ се заснова на тоа, кога имаме премногу ветер, неговата сила да се искористи за добивање водород. Такви резервоари постојат и за земниот гас. Зошто истото не би го користеле и во овој случај? На тој начин лесно можеме да произведеме струја тогаш кога ќе ни‘ треба”.

	А со тој водород можат да се полнат и резервоарите со ќелии за согорување на водородот. Наскоро во Берлин ќе биде отворена пумпа на која автомобилите во резервоарите ќе ставаат „енергија од ветер“. Водородот, инаку, е оптимален преносник на енергија, тврдат научниците кои ги пресметуваат енергетските потенцијали за наредните 30 години.

	„Потребата за резервоари ќе биде над 100 пати поголема отколку денес и сегашната технологија нема да може да ги задоволи сите барања. Денес имаме хидроцентрали кај кои, кога имаме вишок на струја, тие работат како пумпи кои водата ја враќаат назад во вештачките езера. Кога струјата ни´ е потребна, тогаш водата се пропушта низ турбините. Потребите за таквиот принцип на производство на струја ќе растат. Технологијата на полнење на резервоарот со водород можеме добро да ја поврземе со технологиите кои веќе постојат, а кои се наменети на резервоарите со земен гас“.

	Во тој случај водородот нема да се складира во цела низа мали резервоари, туку може директно да се дистрибуира низ веќе постојната гасна мрежа. Тоа е визија на Вернер Дивалд и неговиот тим. За таа цел мораат да се усовршуваат постројките за електролиза во кои настанува водородот и да се пронајде начин тие директно да се спојат на гасната мрежа.

	„Тогаш, заедно со повеќе партнери во индустријата, ќе можеме да покренеме голем проект на изградба на постројките за електролиза со сила од повеќе мегавати, но и резервоари и системи за спојување со гасната мрежа. Следниот чекор кон чиста енергија ќе биде изградбата на хибридна електроцентрала која би имала сила на една електроцентрала на јаглен, значи повеќе стотици мегавати.”

	Таквата еколошка електроцентрала би можела да биде прва која со сигурност би произведувала струја во текот на 24 часа.

	Автор: Кристина Редер / Светлана Брик

	Редактор: Ж.Ацеска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>ветер</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/62FC559D_2-podcast-2405-15626900.mp3" type="audio/mpeg" length="14377600"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 26 Dec 2011 08:03:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15612651,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Автомобил со очи</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15612651,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>До повеќето сообраќајни несреќи доаѓа поради човечка грешка. Затоа истражувачите на Дајмлер се обидуваат нивните автомобили да „прогледаат&quot;. Ова откритие беше номинирано за германската Награда за иднината 2011. 
	Кога детето на улица излетува пред кола, возачот прво се исплашува, па дури потоа реагира. Ако таа секунда при возењето во град со брзина од 50 километри на час не е потрошена на шок, возачот би можел да се запре 50 метри порано. А таа оддалеченост некогаш значи живот или смрт. Затоа, Уве Франке, раководител на Дајмлер-истражувачкиот тим со име „Разбирање на сликите“ во Штутгарт, уште од 1996 година се занимава со развојот на интелигентните „системи за асистирање при возењето“: „Кога би ви успеало да реагирате само половина секунда порано, автомобилот би запрел седум метри порано“, вели Франке. Неговиот тим на автомобилите им овозможил тридимензионален вид. Опасностите се препознаваат за 200 милисекунди: „Важно е дека на автомобилот му даваме ’две очи’, кои можат да гледаат како човечки очи, да чувствуваат длабочина и доживуваат далечина“, објаснува истражувачот од Штутгарт.

	Двете очи на камерата се´ уште не се доволни за да се препознае и процени опасноста. Покрај тридимензионалниот вид, автомобилот мора да знае и каде нешто се движи. Затоа автомобилскиот компјутер го следи движењето на пикселите кои ги бележат две камери. Штутгарските истражувачи проектот го нарекле „6Д визија”, т.е. шестдимензионален вид.

	„Името 6Д го изведуваме од тоа што не само што го мериме местото на секој пиксел, туку и неговото движење што додава уште три димензии. Така доаѓаме до шест димензии”, вели Франке.

	Возилото му дава команди на возачот

	Компјутерот ја проценува шестдимензионалната слика и проследува соодветна наредба за возење или кочење. Сметачот воопшто не мора да го препознае автомобилот или пешакот како целина. Доволно му е да препознае една точка, која му доаѓа во пресрет и со која би можел да се судри.

	Врз основа на мноштвото пиксели во движење, сметачот може да препознае дали се работи за автомобил, дали му се приближува пешак или евентуално долетува топка. Во зависност од опасноста која се приближува, му се издава команда на системот за асистирање при возењето: возилото свртува, кочи или едноставно продолжува да вози понатаму. Со оглед на тоа што камерите додека има магла или додека паѓа дожд, имаат исти проблеми како и луѓето, научниците сакаат да им вградат дополнителни сензори, како на пример радар.

	Во иднина автомобилите ќе комуницираат меѓусебно

	За Франке, развојот на интелигентниот „асистент при возењето“, ни оддалеку не е завршен. Актуелниот прототип покрива само виден агол од 50 степени: „Целта ни´ е да ги препознаеме раскрсниците, каде што ни‘ е потребен виден агол од 180 степени. Сакаме да видиме и што се случува зад нас. Мораме многу подобро да ги разбираме учесниците во сообраќајот, да кажеме велосипедистот ја свртува главата или со левата рака сигнализира дали сака да врти. Сакаме и да заклучиме дали пешакот сака да оди, или стои. Што ќе направи учесникот во сообраќајот? Тоа е голем предизвик за иднината“.

	 

	 

	 

	Но, ни тогаш развојот не е завршен. Покрај камера-очите и радарите, во иднина автомобилите би можеле меѓусебно да комуницираат. Сонот на Франке изгледа вака: „Еден ден, кога не ви е до возење, клучот му го предавате на автомобилот и со говорни команди се возите таму каде што сакате. Станува збор значи за потполно автоматско возење.“

	 

	 

	Автор: Фабијан Шмит / Светлана Брик 

	Редактор: Жана Ацеска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>автомобил</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/294001F8_2-podcast-2405-15612651.mp3" type="audio/mpeg" length="14374681"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 19 Dec 2011 13:41:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15595805,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Вакцина против сенилност</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15595805,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Се´ уште не постои јасна слика за Алцхајмеровата болест, а научниците повеќе пати залудно се обидуваа да пронајдат вакцина против заборавањето. Сепак, сега, едно истражување повторно ги раздвижи работите. 
	Десет години поминаа од првата студија и пропаднатиот обид да се пронајде вакцина против Алцхајмеровата болест. Одделни учесници во таа студија добиле менингитис. Идејата да се развие вакцина против заборавањето сепак, звучеше многу добро.
	
	Јасно е како болеста се развива: се´ започнува со молекулот А-бета. Тој всушност е корисен, но кај заболените од Алцхајмер тој се лепи и со години се формираат големи купчиња во мозокот кои потоа предизвикуваат оштетувања на нервните клетки и доведуваат до губење на помнењето. Научниците се надевале дека со откривањето на вакцина ќе го покренат имунолошкиот систем за тој, така да се каже, да го чисти организмот, но споредните појави биле преголеми. Студијата била неуспешна.

	Роџер Нич од Универзитетот во Цирих, и покрај се‘, продолжил да ги следи пациентите. Кај многумина вакцината воопшто не делувала. Нивниот имунолошки систем бил престар за да реагира. Затоа тој се сконцентрирал на пациенти кај кои дошло до реакција на имунолошкиот систем: „Увидовме дека пациентите кои развиле антитела од вакцината, подоцна клинички се стабилизирале. Значи, напредувањето на болеста речиси било запрено”, вели Нич.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Вакцина, сенилност</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/CF4DD636_1-podcast-2405-15595805.mp3" type="audio/mpeg" length="7190096"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 12 Dec 2011 13:15:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15580469,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Земја за цвеќе по рецептот на Индијанците</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15580469,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Секоја година Германија од Балтичките земји увезува 14 милиони кубни метри тресет за производство на земја за цвеќе.Последиците се големи штети за околината.Таа експлоатација би можела наскоро да стане минато.


	 

	На Академијата за градинарство во Рајнланд-фалц експериментално се одгледува зеленчук. Цвеклото е поголемо отколку на кое било друго место. Расне брзо и тоа без ѓубрење и наводнување.Тлото е покриено само со еден слој на црна земја. Тоа е т.н. „Тера Прета” произведена по древниот рецепт на амазонските Индијанци.

	Суровините доаѓаат од тој германски регион, а основата се сеното и градинарските отпадоци, билошкиот отпад и остатоците за производство на био гас. Сето прво се сомелува, а потоа се помешува со јаглен, бактерии и со габи. Тој процес е заштитен со патент насекаде во светот:

	„Ако селанецот во Африка сака да произведува црна земја ние тоа го поддржуваме. Ние сакаме технологијата да се шири. И тоа што побрзо, што повеќе површини да се покриваат на овој начин. Не сакаме никого да го ограничуваме. Но, сакаме одреденото постигнато ниво на квалитетот да се задржи,” вели Јоахим Бечер, раководител на проектот.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>земја цвеќе</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/68EAAB54_1-podcast-2405-15580469.mp3" type="audio/mpeg" length="7177184"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 5 Dec 2011 17:29:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15562461,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Скап „медицински“ зеленчук</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15562461,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Килограм спанаќ за 50.000 евра!? Иста цена за магдонос или нане!? Она што звучи како шега, е изум на научниците кои одгледуваат супер зеленчук со супер својства.
	Растенијата создаваат одредени материи кои ги штитат луѓето од болести. Флавиноидите се едни од тие „чудотворните“ супстанции. Тие се наоѓаат во сите растенија, па така и во оние кои ги јадеме: овошјето, зеленчукот и зачините. На флавиноидите им се припишуваат антиоксидантски својства, што значи дека штитат од т.н. слободни радикали, кои пак се одговорни за создавање на многу болести помеѓу другото и рак и срцеви заболувања.

	100.000 евра за боца земен гас 

	Но, делувањето на антиоксидантите врз слободните радикали се´ уште не е во целост разјаснето. Науката се´ уште е поделена околу ефектот на флавиноидите. За да одговорат на тоа прашање, научниците од Универзитетот во Бон и Истражувачкиот центар во Јилих се обидуваат да одгледуваат зеленчук кој е посебен, како по својствата, така и според цената. Во процесот на одгледување научниците зеленчукот, кој сам по себе содржи големи количества флавиноиди, како што е спанаќот, магдоносот и нането, го „ полевале“ со јаглероден диоксид, кој кај растенијата го подобрува растењето. Но, јаглеродниот диоксид со кој научниците ги хранеле своите растенија не е обичен јаглероден диоксид, кој во најголем дел се наоѓа во атмосферата, туку диоксид кој го содржи многу реткиот изотоп 13Ц. „И овој тежок јаглерод се наоѓа во атмосферата, но е многу поредок”, објаснува Ингар Јанцик од Истражувачкиот институт во Јилих. И тоа влијае на цената: боца со јаглероден диоксид со изотоп 13Ц, која содржи 4.000 литри. чини околу 100.000 евра.

	Растенија во борба против заболувања од рак

	Но, со што научниците го оправдуваат овој скап процес? Како што објаснува Маике Глајхенхаген од Универзитетот во Бон, целиот тој труд е потребен за флавиноидите да се „обележат“ со изотопот 13Ц, за да може да се следат во текот на натамошните експерименти. Така означените флавиноиди би биле измешани меѓу нормалните продукти кои лицата подложени на тестирање ќе ги конзумираат во рамки на експериментот. Потоа ќе биде можно да се утврди во кои органи завршуваат флавиноидите и како тие влијаат врз работата на тие органи. Првите резултати ќе бидат познати во средината на 2012 година.

	Експериментите ќе помогнат да се утврдат процесите на влегување на флавиноидите во човековиот организам. Втор чекор на патот до сознанието за користа на овие материи би било утврдувањето на нивното влијание против заболувања, како на пример рак, за во иднина целно да се користат за превенција.

	Слушнете ја рубриката Екологија.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>медицина, зеленчук, флавиониди, рак</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/B248A0B0_1-podcast-2405-15562461.mp3" type="audio/mpeg" length="7187584"/>
   <itunes:duration>14:58</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 28 Nov 2011 13:50:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15545887,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Лек против сите вируси?</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15545887,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Американски научници се на трага на едно „волшебно” средство што може да биде многу делотворно против поголемиот број вируси. Тој не го напаѓа самиот вирус, туку инфицираната клетка. 
	Американските научници од Институтот за технологија во Масачусетс веќе го тестирале во лабораторија средството наречено „Драко.“ Името е многу соодветно, објаснува Тод Рајдер од институтот, бидејќи навистина станува збор за драконско средство кое може да им стави крај на најразличните вирусите. „Драко досега го тестиравме против 15 вируси, меѓу кои оние што предизвикуваат настинка, вирус на желудникот, но и заболувања како што се детската парализа и треската денга. Лекот делуваше против сите овие вируси. Имаме уште цела листа на вируси што сакаме да ги тестираме“, објаснува Тод Рајдер.

	Тајната на „Драко“ е дека тој не го напаѓа самиот вирус, туку клетката во телото инфицирана со него. Вирусите имено, се множат во клетката за конечно да ја уништат и од неа да излезат и да го продолжат својот поход на другите, здрави клетки во телото. „„Драко” ја уништува првата инфицирана клетка уште пред да почнат вирусите во неа да се множат и пред да можат да ги инфицираат другите клетки“, вели Тод.

	Тестовите врз животни биле успешни

	Но, затоа „Драко” мора прво да ја пронајде инфицираната клетка и тоа со помош на рибонуклеинската киселина, или накратко РНА. Кога вирусите се множат создаваат исклучително долги двострани синџири на РНА. Таквите синџири обично не можат да се најдат во здравата клетка и поради тоа тие се знак дека клетката во која постојат е заразена со вирусот.

	Откако ги препознал клетките со долги нуклеински киселини на вирусот, објаснува Тод Риде: „„Драко” ги наведува клетките сами да се уништат и на тој начин ја стопира инфекцијата. Притоа, здравите клетки остануваат недопрени.“ Тоа во секој случај вака функционира во епрувета. На тестовите направени врз животни, научниците успеале да ги излекуваат глувците заразени со свински грип. Тод Рајдер е убеден дека „Драко“ би можел да биде универзален лек кој ќе им стави крај на сите вирусни зарази – од настинка до сипаници.

	Другите научници на ова „чудесно“ средство гледаат со скепса

	 

	Една од нив е Андреа Бренч од Медицински факултет Маунт Синал во Њујорк. Таа, имено, се воодушевува на креативноста и домените на сите колеги од факултетот во Масачусетс, но е убедена дека тестовите во епрувета или на глувците не се доволни: „Доколку во телото се инфицирани премногу клетки со вирусите и тие така да се каже се тераат да се самоуништат, тоа би можело да го убие и самиот пациент,” аргументира таа.

	Како пример ја наведува инфекцијата со Хепатитис-Б. Кај оваа инфекција вирусите ги напаѓаат поголемиот број клетки на црниот дроб. Доколку сите тие одеднаш „умрат“, црниот дроб би откажал и во тој случај само трансплантација на друг црн дроб би можела да му го спаси животот на пациентот. Меѓутоа, постојат секако инфекции, вели Андреа Бренч, кои напаѓаат само мал број на клетки. Ако „Драко” навистина може да ги пронајде и да ги уништи, принципот би можел да функционира. Тод Рајдер и неговиот тим од Техничкиот универзитет во секој случај ќе истражуваат понатаму. Нивниот следен чекор е тестирање на „Драко” во борба против вирусот ХИВ.

	Автор: Марике Деген / Бисера Огњановска-Митров

	Редактор: Симе Недевски</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>вируси</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/9257AA0B_3-podcast-2405-15545887.mp3" type="audio/mpeg" length="14437504"/>
   <itunes:duration>15:01</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 21 Nov 2011 10:02:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15531061,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Зеленчук на покривите на зградите</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15531061,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Шпанските краставици до продавниците во Германија патуваат стотици километри. Зарем не би било поисплатливо овошјето и зеленчукот да се произведуваат таму каде се и купувачите? Можеби на покривите на зградите?
	Камиони, товарни возови, пристаништа, аеродроми…Модерните општества се потпираат на разгранета логистика за да секојдневно, на милион број градови им обезбедат храна. Не ли е пологично производството да се премести таму каде што живеат луѓето? Фолкмар Којтер од Фраунхофер Институтот за еколошка, безбедносна и енергетска техника во Оберхаузен, смета дека простор има доволно, пред се´ на рамните покриви на зградите.
	
	„Не е важно дали под вашата зграда се наоѓа индустриски кварт или пекарница, се произведува топлина која може да биде употребена за греење на стаклените бавчи во текот на зимата. Дури и службените, зградите со канцеларии произведуваат топлина. Ладењето на собите со сервери исто така произведува топлина, која може да биде искористена,“ укажува Којтер.
	
	И не само топлина – зградите во градовите можат за земјоделството да обезбедат и ѓубриво. „Урбаниот земјоделец“ мора да вложи пари во технологијата за преработка, но потоа ќе заштеди многу пари, укажува Којтер:
	
	„Кога од отпадните води би можел да се издвои фосфорот, азотот и калиумот, само еден мал дел би било потребно дополнително да се наѓубри.“
	
	За одгледувањето зеленчук на крововите, особено е погоден т.н. хидропонски начин. Тука растението не се сади во земја, туку во сакасии наполнети со вештачки гранулати, влакна, или глинени топчиња или пак во своевидни жлебови низ кои постојано тече вода. Течноста доаѓа од цистерна и откако ќе го навлажни коренот на растението, повторно тече назад во цистерната.

	Автор: Фабијан Шмит / Светлана Брик

	Редактор: Борис Георгиевски</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>зеленчук, наука</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/B52ED066_1-podcast-2405-15531061.mp3" type="audio/mpeg" length="7197744"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 14 Nov 2011 13:35:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15515880,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Филтери за прочистување вода</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15515880,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Двајца германски научници во соработка со научници од Бразил развија систем за прочистување на вода со помош на филтери. Системот работи на соларна енергија и им е наменет на жителите кои немаат пристап до чиста вода.
	Речиси една милијарда луѓе ширум светот немаат пристап до чиста вода за пиење. Драматична е ситуацијата на пример во селата во северен Перу. Но, тоа е така во речиси сите земји во Латинска Америка. Поголемиот број од жителите немаат речиси никаков пристап до чиста вода за пиење. А, притоа има толку едноставни решенија кои можат да ги исфилтрираат нечистотиите од водата за да може да се пие. Еден ваков систем за прочистување конструираа двајца електротехничари од Касел. Од докторска работа на Александер Голдмајер и Флориан Бенц се роди идејата за конструирање системи за филтрирање вода. Пронајдокот е мобилен, релативно мал и може да го собере нормална транспортна кутија, а што е најважно работи на соларна енергија.

	„Водата од реките, мочуриштата, бунарите, езерата или, пак, од некои други извори на слатка вода се пумпа и се филтрира. Потоа, од самата вода преку процес на електролиза се генерира хлор и на крајот прочистената вода истекува во резервоарите за вода“, објаснува Александер Голдмајер, раководител на фирмата „Аутаркон“.

	Послушајте ја рубриката „Екологија“!</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>екологија, филтер за прочистување вода, Голдмајер</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/5EC6F8FC_1-podcast-2405-15515880.mp3" type="audio/mpeg" length="7187760"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 7 Nov 2011 14:03:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15500182,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Mода од млечни влакна</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15500182,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Дали се работи за некаков тренд во светот на модата или е нешто друго во прашање? Дизајнерката и микробиолог Анке Домаске откри чудотворни влакна од кравјо млеко, со кои ќе им помогне на луѓето осетливи на алергии.

	
		Во една поранешна и модерно реновирана фабричка зграда се наоѓа бирото на Анке Домаске. Sидовите се бели, подот црн. Во светот на модата ништо не смее да му го оттргнува вниманието на дизајнерот. Бојата треба да ја има на облеката, а не во службените простории. Вака е и во фирмата “Кумилх”. Дизајнирање облека од млеко е најновиот тренд на сопственичката Анке. Таа доаѓа од Лајпциг и потекнува од семејство кое од секогаш се бавело со мода. Со 19 години таа ја отвори нејзината прва модна марка “Мадмoазел Чичи” или накратко МЦЦ. Но, таа сепак сакала да студира микробиологија...</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Подкаст Дојче Веле, наука</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/3803B923_1-podcast-2405-15500182.mp3" type="audio/mpeg" length="7190496"/>
   <itunes:duration>14:58</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 31 Oct 2011 12:07:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15482870,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Вкусни шницли без месо?!</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15482870,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Во главниот германски град Берлин има голем број ресторани, во кои покрај вообичаената понуда, многу често има вегетаријански и вегански специјалитети. Во градот во меѓувреме има дури седум исклучиво вегански ресторани.

	Во тек се подготовките за отворање на уште еден ваков ресторан наречен “Копс”, што се наоѓа во центарот на градот. Овде ќе се нудат јадења како ризото, гулаш со кнедли или фриказе, специјалитети од бело месо во сос. Месото е, се разбира, од чисто растително потекло. Главниот готвач Бјерн Мошински веќе 16 години е веганец. Неговиот концепт за ресторанот гласи: добро зготвена веганска германска кујна...</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Подкаст екологија</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/F1831827_1-podcast-2405-15482870.mp3" type="audio/mpeg" length="7194416"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 24 Oct 2011 12:23:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15465831,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Оранжерии што штедат вода</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15465831,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Eфикасното користење на ресурсите станува се’ поважно во светот. Еден од многу важните ресурси е водата. На германски научници од Берлин им успеа да го развијат најштедливиот систем за користење вода во светот.
	Оранжерии наскоро би можеле да се градат и во регионите каде нема доволно вода. Тие ќе ги снабдуваат луѓето со свеж зеленчук и риба. Во т.н. “Аквапоник систем” може да растат домати и да се одгледуваат риби на едно место. Целиот систем функционира многу еколошки и не ја загадува животната средина, објаснува Вернер Клоас, раководител со проектот:

	„Јаглеродниот диоксид, што се испушта при дишењето за време на производството на риби, потполно го апсорбираат растенијата. Тие потоа произведуваат кислород. Тоа значи дека имаме речиси затворен систем, што не испушта ЦО2 во атмосферата ниту пак материи, што би можеле да имаат негативни последици по природата”, објаснува Клоас.

	„Аквапоник системот” ги филтрира штетните супстанции од водата во базенот за риби. Хранливите материи, како фосфорот и нитратот, остануваат во водата, со која што подоцна се наводнуваат доматите. Во овој систем нема потреба од ѓубриво и нова земја за растенијата. Имено, отпадот од рибите содржи се’ што им е потребно. На овој начин се заштедуваат дополнителни трошоци. Истовремено од воздухот се одзема кондензирана вода и се додава во прочистената вода од рибникот. Со оваа метода на системот му се потребни дневно само три проценти дополнителна вода. На конвенционалните системи им е потребна дури седум пати поголема количина дополнителна вода дневно.

	„Во ’Аквапоник системот’ за околу 1 килограм риба потребни се 200 до 220 литри вода. Додека пак, за еден килограм говедско месо потребни се 15.000 литри вода”, вели раководителот на проектот Вернер Клоас.

	Слушнете го магазинот за екологија на ДВ.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Екологија, оранжерии, аквапоник, риби, домати</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/5AF7FCD3_1-podcast-2405-15465831.mp3" type="audio/mpeg" length="7188176"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 17 Oct 2011 12:24:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15453395,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Ако не се лекува, депресијата може да доведе до самоубиство</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15453395,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Светската здравствена организација предупредува дека депресијата до 2020 год. ќе се најде на второто место на списокот најраспространети болести во светот. Во Германија речиси 4 милиони лица боледуваат од депресија. 
	Томас Милер-Рерих самоуверено стои на бината и раскажува за своите искуства. Четири години боледувал од тешка депресија:

	„Се чувствував како да имам грип, бев слаб и немав апетит, се плашев од се´, а не знаев зошто. Знаев само дека не можам да отидам на работа и да се изборам со секојдневието. Едноставно не можев!“

	Тој во прво време воопшто не помислувал на брнаут или депресија. Работата секогаш му причинувала задоволство и покрај оптоварувањето поврзано со неа. Во тој период често одел на лекар.

	„Мислев дека боледувам од некоја тешка болест, дека имам леукемија или тумор на мозокот. Постојано одев на прегледи. По некое време лекарот веќе не ме сфаќаше сериозно.&quot;

	Преактивните луѓе најмногу на удар на депресијата

	Кај речиси десет проценти од пациентите при посетата на семејниот лекар се открива прикриена депресија. Кога се во прашање луѓе со стресни професии, тогаш најчесто се зборува за брнаут. Тоа е разбирливо, затоа што во јавноста на брнаутот се гледа како на болест што ги снаоѓа оние кои биле прекумерно активни и дале се’ од себе. Но, професорот по психијатрија и психотерапија на Универзитетската клиника во Лајпциг, Улрих Хегерл, вели дека терминот брнаут е проблематичен. По правило зад него се крие депресија.

	„Како терапија се предлага патување, повеќе одмор, спиење и слично. Но, тоа кај депресијата не помага. При депресија повеќе спиење делува често контрапродуктивно, а како етаблирана терапија се смета токму намалувањето на времето поминато в кревет. Освен тоа, депресивниот човек треба да се одврати од заминување на пат, бидејќи тогаш депресијата патува со него. Состојбата не му се подобрува, туку спротивно, се влошува на одморот.&quot;

	Кога Томас Милер-Рерих го посети следниот лекар и ја доби дијагнозата депресија, тогаш му олесни, бидејќи конечно знаел што е неговиот проблем. Порaди долгиот период на нелекување, меѓутоа, болеста станувала се’ потешка.

	„Наутро имав напади на страв и паника. Навечер се чувствував подобро и наскоро имав само една цел: некако да го потрошам времето дo вечерта. Претпладне редовно имав напади на паника, така што пријателите поминуваа време со мене, бидејќи не поднесував да останам сам.&quot;

	Лекување со психотерапија или антидепресиви

	Речиси сите заболени се обидуват сами да се изборат со болеста. Тоа е огромен товар и тоа не само за пациентот, туку и за луѓето од неговото опкружување. Човекот нема повеќе сили да биде љубезен, станува потполно незаинтересиран. Во тој момент со заболените остануваат само луѓето, на кои тие навистина им се битни.

	На заболените им е проблем и тоа што однадвор изгледаат потполно здрави, а всушност не се во состојба да ги извршат ниту наједноставните обврски. Дури и миење заби наутро станува тежок напор, раскажува професор Хегерл:

	„Има луѓе кои се во тoлку тешка депресија, што е итен случај како воспалението на слепото црево. Тие се под ризик во некој момент да извршат самоубиство. Постои се разбира и лесна депресија, кога човек не може да дефинира да ли е болен или само реагира на некоја загуба во животот.&quot; 

	Тагата и потиштеноста се нормален дел од животот. Но, кај депресијата се работи за нешто друго. Тоа е болест на телото и душата. Лесните и средно тешките депресии се лекуваат со психотерапија, само во случаите на тешки заболувања пациентот мора да зема антидепресиви.

	Најважно е да се излезе од изолацијата во која води болеста

	Терапевтот Хегерл вели дека не сака неговите пациенти да земаат антидепресиви, бидејќи на тој начин ги поттиснуваат проблемите и тие не можат веќе да се лекуваат со психотерапија. Другата страна на медалот е дека пациентот на кој му е многу лошо, исто така не може повеќе да се лекува со психотерапија.

	Томас Милер-Рерих се изборил со болеста, но и понатаму се занимава со темата депресија, овојпат преку помошта и поддршката за другите кои страдаат од неа. Тој е ангажиран во Германската лига против депресија. Според него, битно е погодените да добијат доволно информации и да ги чујат искуствата од други, бидејќи најдобро се учи од искуствата на оние кои поминале низ истото. Исто така важно е да се зборува отворено за сопствените проблеми. Излегувањето од изолацијата, во која води болеста, е првиот важен чекор. Депресивните луѓе имено се повлекуваат и често страдаат од чувството на вина. Првиот конгрес на пациентите кои страдале или страдаат од депресија, што деновиве се одржа во Лајпциг, во секој случај нема да биде последен, ветува Томас Милер-Рерих.

	Автор: Клаудија Руби / Светлана Брик

	Редактор: Елизабета Милошевска Фиданоска

	 </description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>депресија</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/24998419_3-podcast-2405-15453395.mp3" type="audio/mpeg" length="14448256"/>
   <itunes:duration>15:02</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 11 Oct 2011 12:18:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15433153,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Струја од морските бранови</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15433153,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Првата комерцијална електрана на морски бранови веќе со струја снабдува околу 600 луѓе. Оваа постројка во шпанскиот Мутрику е пример за користење на енергијата на морето за производство на струја. Мутрику е идилично место во Баскија, на шпанскиот брег на Атлантикот. Во заливот живеат околу 5.000 луѓе. Покрај sидот на пристаништето, на прв поглед невидлива, се наоѓа многу модерна електрана на морски бранови. Неодамна постројката од 300 киловати е пуштена во погон и деноноќно произведува електрична струја. Оваа техника повеќе од десет години е тестирана и тоа најпрво во Шкотска и се´ повеќе е усовршувана. Според податоците на произведувачот на турбини Војт производниот ефект во последните години е зголемен за повеќе од 50 насто.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>morski branovi</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/C4358642_1-podcast-2405-15433153.mp3" type="audio/mpeg" length="7188384"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 3 Oct 2011 10:26:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15416844,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>И децата имаат право да тагуваат!</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15416844,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Децата кои се доволно возрасни да сакаат, способни се и да – тагуваат! Оваа теза на американскиот психијатар Алан Волфелт во германската практика им се ускратува на многу деца кои губат сакан член од семејството.Тагата, како и смртта се’ уште се&amp;#160;табу тема за децата. Ова, меѓутоа, не е „природна“ туку наметната ситуација од страна на возрасните. Тие согласно сопствените перецепции сметаат дека најмладите треба да се заштитат од тагата која ја носи смртта на член од семејството. 
„Кога луѓето се болни и се пред умирање, постои&amp;#160;голема несигурност, особено кога станува збор за постари лица со мали деца. Не знаат како да се однесуваат: дали да ги доведат децата во болница на посета, што да им кажат“, вели доктор Мириам&amp;#160; Хааген,&amp;#160;психотерапевт и педијатар од&amp;#160;Хамбург, која се занимава со проблемот на тагата кај децата. 

Молкот е лоша услуга

Со премолчувањето на вистината дека некој вечно заминал, родителите&amp;#160;им прават лоша услуга на своите деца. Забораваат&amp;#160;дека и децата, без разлика на возраста, имаат право на вистината и на тагата поради&amp;#160;смртта на некого што сакале. Имаат право на солзи, на тишина, на осаменост, на страв и спомени.&amp;#160;&amp;#160;
„За малите&amp;#160;деца смртта не е табу тема. На неа гледаат со големо интересирање, исто како и на се’ останато. Со оглед на тоа што смртта е дел од животот, малите деца сакаат да знаат каква е? Како функционира? Како е тоа кога&amp;#160;некој&amp;#160;е&amp;#160;мртов и што се случува понатаму? Затоа и&amp;#160;прашуваат и предизвикуваат вознемиреност и несигурност кај возрасните “, дополнува доктор Хааген.
Неадекватната реакција на возрасните, одбегнувањето да се објаснат нештата, според експертите не е добро за децата. Тие се повлекуваат пред молкот на возрасните. Со години може да бидат разочарани, лути и агресивни&amp;#160;доколку&amp;#160;им е сокриено дека некого што сакале е мртов, а тие не биле на последното испраќање!

Послушајте ја рубриката за Медицина на Дојче веле.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>тага, деца. смрт, блиски</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/CDEE398F_1-podcast-2405-15416844.mp3" type="audio/mpeg" length="7195664"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 26 Sep 2011 12:19:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15399094,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Електроавтомобилите се иднината</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15399094,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Никогаш досега не биле презентирани толку многу електроавтомобили и алтернативни концепти како на саемот во Фракфурт. Трката за изнаоѓање алтернативни погони е во полн ек, смета научникот Вернер Тилмец. Вернер Тилмец е научник во Центарот за истражување на сончевата енергија и водородот и со години се занимава со електроавтомобили. Специјалната хала на саемот во која се изложени исклучиво електроавтомобилите за него е поглед во иднината: „Во автомобилската индустрија до сега се случија неверојатно многу различни работи, од електрични велосипеди до електрични камиони. Се работи за неверојатен скок во оваа област.“
Па, сепак, според Тилмец не се работи за револуција во автомобилската индустрија. Развојот до електромобилноста е спор и долг процес, бидејќи во автомобилите треба да се измислат уште многу нови работи: „Дококу се возите со првиот електроавтомобил што беше конструиран ќе видите дека уште многу работи треба подобро да се направат. Така на пример, кога возите слушате звучи од моторот или пак, крцкање на шарките што поврзуваат два дела на автомобилот. Сите тие треба да исчезнат. Тоа се разбира е голем предизвик за експертите во автомобилската индустрија“, вели научникот Вернер Тилмец.
Дајмлер, БМВ и Фолксваген инвестираат милијарди евра во новата технологија, бидејќи е јасно дека тие и во иднина сакаат да бидат меѓу водечките автопроизводители&amp;#160; во светот.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>електроавтомобили</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/50C1B167_1-podcast-2405-15399094.mp3" type="audio/mpeg" length="7207312"/>
   <itunes:duration>14:58</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 19 Sep 2011 12:49:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15381373,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Невростимулации против хронични болки</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15381373,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Секој осми човек страда од хронични болки. На ваквите луѓе може да им помогне невростимулација. Тоа е техника, која со проток на електрична енергија ја блокира болката да отиде во мозокот. Пред десет години Уте имаше проблеми со ’рскавиците во ’рбетниот столб. Оттогаш за 40 годишната жена, која дотогаш беше ведра и активна, започна долга приказна на страдање. На почетокот била успешно оперирана, но две години подоцна проблемите се повториле. По втората операција се појавило воспалување што предизвикало големи оштетувања што не можеле да заздрават. „Ситуацијата беше безизлезна. Не можев воопшто да се движам и да правам нешто во животот, морав да земам дури морфиум за смирување на болките. Тоа го правев од очај, а не дека тоа беше никаква можност да водам нормален живот“, раскажува Уте.
Таа не е осамен случај, како неа се чувствуваат и голем број пациенти кои страдаат од хронични болки. Тие редовно добиваат опијати, кои оставаат тешки негативни последици и предизвикуваат зависност: „Овие лекови ме направија депресивна. Целосно се повлеков и немав контакт со пријателите. Осум години живеев комплетно изолирна со мојот сопруг во станот. Тој се прилагоди на мојата ситуација.“
&amp;#160;Од пред речиси една година на Уте не и’ е потребен веќе морфиум
&amp;#160;Еден модерен невростимулатор или наречен уште „пејсмејкер против болки“ ги замени лековите. Станува збор за осум многу мали метални плочки наредени една по друга. Тоа се електроди во облик на тенко стапче, кои се сместени долж одделни пршлени во близина на нервните. Тие пренесуваат електрична енергија. Од р’бетниот столб се протега кабел долж грбот до колковите. Таму се наоѓа батеријата со апаратче за командување, кое е сместено под кожата. Апаратчето е големо колку две гуми за бришење.
Торстен Ритман, неврохирург на универзитетската клиника Келн го имплантираше ова апаратче кај Уте: „Невростимулацијата всушност треба да го измами мозокот. Електродите што се на р’бетнниот столб треба да ги спречат нервните влакна, до едно одредено ниво, да го пренесат импулсот на болка до мозокот. Наместо болки пациентот тогаш чувствува пријатно скокоткање“, објаснува неврохирургот Ритман.
Оваа невростимулација може да се примени и кај други заболувања или, пак, кај луѓе со тешки повреди и трајни и силни болки. Таков е случајот со т. н. ангина пекторис, слаба цикулација на крв во срцето. Невростимулацијата многу помага во заздравувањето на ова заболување, вели доктор Ритман: „Кога ќе престанат болките пациентот станува поактивен. Со зголемената активност се подобрува и циркулацијата на крв во крвните садови.“
Имплантирањето на пејсмејкерот против болки е релативно брзо и без проблеми 
На грбот се прави мал рез и во т.н. епидурален простор се вметнува стапчето со електроди. По неколку денови пациентот може да си оди дома. За Уте овој оперативен зафат беше „ситница“ за разлика од тоа што се’ претходно преживеала. Нејзиниот живот по оваа операција многу се промени и покрај тоа што таа мора да живее со повредена ’рскавица меѓу пршлените. „Ова за мене сега е решението за болките. Не сум излечена, не сум здрава, се’ уште ја имам истата болест, како и претходно. Но, ова сега е замена за моите лекови.“
Уте сега може да оди сама, а може и сама да ги контолира болките: „Вчера имав повторно многу болни напади. Тогаш со часови не можам да се движам. Порано врискав од болки, денес само го вклучувам апаратчето на највисок степен. Болки имам, но не ги чувствувам. И тоа за мене е чудо“, вели одушевено Уте.
Таа има далечински управувач со кој може да го контролира интензитетот на електричните импулси. Управувачот е поврзан со една антена што изгледа како мало кутивче за крема. Кутијата се наоѓа на колковите на Уте, всушност онаму каде е имплантиран пејсмејкерот против болки. „На секои два дена ги полнам батериите во моето тело. Напојувањето се одвива преку антената. Така, додека батериите се полнат јас можам да завршам некоја работа по дома или пак, да работам на компјутер.“ Процесот на полнење на батериите се одвива преку електромагнетска индукција, значи безжично, бидејќи батериите се во телото на човекот.
Нервната стимулација за многумина значи ако не целосен, тогаш барем делумен спас!

&amp;#160;Автор: Фабијан Шмит/ Светлана Брик
Редактор: Александра Трајковска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>невростомулации, хронични болни</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/5A5A8CF2_1-podcast-2405-15381373.mp3" type="audio/mpeg" length="7175904"/>
   <itunes:duration>14:55</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 12 Sep 2011 12:24:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15365643,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Со вирус на сипаници против ракот</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15365643,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>На научниците им успеа со помош на генетски модифициран вирус на сипаници да го спречат ширењето на ракот. Ова го покажаа резултатите од првата фаза на студијата во која учествуваат американски и канадски научници.Во рамки на истражувањата на 23 пациенти заболени од рак, кај кои досега не помогнала ниту една терапија, им бил вбризган различно дозиран серум во крвта. Десет дена по инjекцијата, кај седум од осум пациенти, кои ја добиле највисоката доза од вирусот на сипаници, научниците можеле да забележат дека вирусот се размножил во тумoрот, а не ги нападнал здравите клетки. Во наредните недели, за време на испитувањето, кај шест од седум пациенти развојот на туморот се забавил. Како несакани дејства, пишуваат научниците во стучното списание „Нејџер“, се појавиле лесни симптоми на грип што траеле само еден ден.
И покрај тоа што кај пациентите кои ја добиле најслабата доза од вирусот на сипаници, не биле забележани речиси никакви ефекти, резултатите од обидите со високо дозираниот серум се многу оптимистички. Освен тоа, вирусот на сипаници може така генетски да се менува, што ќе може да се користи против одделни заболувања од рак, каде што ќе ги напаѓа и метастазите. Научниците сметаат дека тогаш ефектот ќе биде уште подобар. Ова, меѓутоа, е цел на натамошни истражувања.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>рак, терапија, вирус, сипаници</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/0327706A_1-podcast-2405-15365643.mp3" type="audio/mpeg" length="7193376"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 5 Sep 2011 12:14:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15350894,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Лилјаците-најголеми пренесувачи на вируси</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15350894,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Најновите истражувања покажуваат дека предизвикувачот на голем број вирусни заболувања како ебола или САРС се наоѓа во Африка. Во поголемиот број случаи, преносител се лилјаците. Германски тим од виролози, еколози и социјолози во соработка со тим од Гана сакаат да дознаат повеќе за предизвикувачот на вирусите и начинот на кој се пренесуваат. Штефан Клозе и неговиот тим длабоко во ноќта шетаат по афричката џунгла. Влагата и жештината се неподносливи. Тие одат кон една огромна пештера. Од неа се слуша само мафтање со крилја и звуци од лилјаци. Овде го фативме првиот лилјак, вели дипломираниот зоолог Штефан. Во пластична кеса немирно прета еден десет сантиметри долг лилјак со големи очи. Веднаш секој би помислил, мало, слатко, црно животинче, но само додека не ги види неговите остри заби: „Лилјаците се идеални преносители на вируси, бидејќи како и сите животни од групата на цицачите, се многу слични на луѓето. Тие можат да прелетуваат големи дистанци и живеат во заедница која може да брои и до милион членови.“
Триесетгодишниот научник Штефан Клозе работи на универзитетската клиника во Бон и веќе една година го води германско-ганскиот проект за истражување на лилјаците како преносители на вируси. За откривање на предизвикувачот на вирусот во лабораторијата се истражуваат фекалиите од лилјаците. Затоа Клозе и неговиот тим лилјаците ги ловат откако тие ќе вечераат, потоа ги мерат на вага и го категоризираат секој лилјак поединечно. Откако ќе ги земат потребните материјали за истражување, научниците ги пуштаат лилјаците повторно на слобода. На некои одредени лилјаци им се вградува електронски чип за научниците да можат да го следат нивното движење во џунглата.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>лилјаци вируси</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/BCB6EFA0_1-podcast-2405-15350894.mp3" type="audio/mpeg" length="7221664"/>
   <itunes:duration>15:00</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 29 Aug 2011 13:18:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15337062,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Срце „создадено&quot; од тенко црево</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15337062,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Научници од Хановер на една пациентка и´ го спасија животот, така што дел од нејзиното го срце заменија со дел од тенкото црево. Таквиот вид на трансплантација се врши ретко, дотолку повеќе што истражувањата се во тек.Откривањето рак е шок за секого. Така било и во случајот на 40-годишната Холанѓанка. Малигниот тумор веќе се имал проширено и тоа на комплицирани места. Затоа таа била испратена кај професорот Аксел Хаверих во Хановер. Хаверих е на чело на Клиниката за срце и трансплантација:
„Кај оваа пациентка беше специфично што туморот се простираше и на левата преткомора на срцето, но и на коренот на десното белодробно крило. Во Холандија проценија дека операција е невозможна и жената дошла во Хановер, барајќи последна сламка спас&quot;, раскажува Хаверих.
Тенкото црево како замена за слојот зафатен од тумор
Трансплантацијата не доаѓала предвид, бидејќи таа не се практикува кај пациенти со рак. Затоа професорот Хаверих се одлучил за сосема нов метод: го отстранил слојот на срцето зафатен со туморот и веднаш го заменил со дел од тенкото црево на пациентката. Во текот на зафатот таа била префрлена на вештачки бели дробови:
„Тенкото црево го отстранивме со сите крвни садови што му припаѓаат и беше долго вкупно петнаесетина сантиметри. Тенкото црево е погодно бидејќи содржи садови кои ги поврзуваме со крвотокот на пациентот, како кај бајпас. Така добиваме функционални импланти“, вели Хаверих.
Хирургот го пришил ѕидот на цревото за срцето точно на местото каде што бил отстранетиот слој на десната преткомора. Тоа што следувало била поезија на хирургијата&amp;#160;- на ултразвукот можело убаво да се следи како делот на цревото ја презема функцијата на пулсирачкиот срцев ѕид.
„По само три седмици почнаа контракциите на овој дел на цревото. По шест седмици овој дел функционираше речиси нормално и синхронизирано со отчукувањата на срцето на пациентката.“
Успешни истражувања&amp;#160;врз животни
Научниците знаеле дека зафатот можел да успее по долгогодишните истражувања на глувците, а подоцна и на свињите и овците. Сепак, се´ уште сосема не е познато од каде и како се развиваат срцевите клетки. За да се пронајде одговор на тоа прашање, примероци од животни се испратени во институтот „Макс Планк“ за срце и бели дробови, кај Бад Наухајм.
„Пронајдовме два различни облици на срцевите клетки. Некои се ембрионални видови на матични клетки и настануваат во самото ткиво на цревото, а другите се градат во непосредната близина на крвните садови. Веруваме дека одредени делови на срцевите клетки се градат од двата вида на овие клетки“, вели Хаверих
Се´ уште не е познато од каде и како матичните клетки добиваат сигнал дека треба да извршат метаморфоза. Оваа постапка примарно не е развивана за заболените од тумор, туку за деца кои имаат срцеви проблеми. Сепак, засега се´ уште ниту едно дете не било подложено на ваков зафат. Во Европа годишно се раѓаат околу 1.000 бебиња со срцева мана, многу умираат рано бидејќи нема доволно органи за трансплантација. Новиот метод би можел да помогне:
„Примарна цел ни´ беше зафатот да го примениме на деца кои имаат вродена мана, доаѓаат на свет на пример само со една срцева комора или преткомора. Со ова би обезбедиле олеснување, можеби и потполно излекување”, заклучува доктор Хаверих.
Тој верува дека операциите на деца ќе се изведуваат наскоро. Најпрво зафатот ќе биде изведен кога за детето нема веќе други можности за лекување. Таков случај е и пациентката од Холандија - без операција сигурно ќе починела. Од неодамна, мајката на четири деца е повторно со своето семејство, а во неа бие срце настанато од тенкото црево.
Автор: Михаел Енгел / Светлана Брик
Редактор: Елизабета Милошевска Фиданоска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>срце</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/1D0CDEA2_3-podcast-2405-15337062.mp3" type="audio/mpeg" length="14372224"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 23 Aug 2011 11:38:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15317490,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Температурите растат, невремињата се´ почести</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15317490,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Метеореолозите и климатолозите ја сакаат статистиката, таа им помага да донесат важни заклучоци. Утврдија дека април годинава беше значително потопол, и дека има многу невремиња во регионите, во кои порано ги немало. 
Еве како во Метеорлошкиот завод во Германија гледаат на април:
&amp;bdquo;Април беше екстремно топол, со многу сонце и сув. Слична ситуација имавме двапати во последните пет години, всушност во 2007 и 2009 година. Просечната температура во април беше 11,6 Целзиусови степени, што е неверојатни 4,2 степени над просекот. Со тоа, овој април беше вториот најтопол од 1881 година.&amp;quot;
Герхард Милер - Вестмајер е аналитичар за клима во Метереолошкиот завод. Освен температурата, тој ги бележи и другите екстреми, како што беа оние од минатото лето:
&amp;bdquo;Источна Германија ја погаѓаа поплави и тројно повеќе силни дождовни бури, отколку што е тоа вообичаено во тој период. Во Бранденбург и Саксонија такво нешто никогаш не е забележано. Можно е да бидеме сведоци на се&amp;acute; пожестоки невремиња како што се наближуваме кон половината или кон крајот на овој век, бидејќи климатските промени земаат замав и во Германија.&amp;ldquo;...</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Подкаст, наука</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/2031D7C1_1-podcast-2405-15317490.mp3" type="audio/mpeg" length="7173408"/>
   <itunes:duration>14:54</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 15 Aug 2011 12:26:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15303119,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Крај на ЕХЕК епидемијата</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15303119,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Според податоците на институтот „Роберт Кох“, веќе три недели не е забележан нов случај на заболувањето од бактеријата ЕХЕК. „Со тоа најголемата епидемија ЕХЕК во Германија е завршена”, соопштија од Институтот. Од избивањето на епидемијата до денес од последиците на заразата со агресивната цревна бактерија во Германија починаа 50 лица. Регистрирани се преку 4.300 заболени, а околу 850 пациенти страдаа од најтешкиот облик на болеста &amp;ndash; хемолитичко-уремиски синдром (ХУС), кој доведува до невролошки пречки и тешки оштетувања на бубрезите. Надвор од Германија забележани се 125 зарази со ЕХЕК и еден смртен случај, наведува институтот &amp;bdquo;Роберт Кох&amp;rdquo; од Берлин.
Епидемијата помина, но изворот на заразата се&amp;acute; уште не е востановен, односно не е поразен. Можноста од нов бран на епидемијата не е исклучена. Но, во институтот &amp;bdquo;Роберт Кох&amp;rdquo; тврдат дека во иднина ќе може подобро и побрзо да се реагира, бидејќи лекарите и властите сега ги држат очите ширум отворени кога е во прашање ЕХЕК. Инфекцијата може да се пренесе по пат на сите течности што ги излачува човечкото тело, дури и кога луѓето повеќе не покажуваат никакви симптоми на зараза.
Заразата се пренесува пред се&amp;acute; од човек на човек или по пат на контаминирани продукти. Затоа треба будно да се гледа на евентуелните заболувања и по епидемијата и благовремено да се пријават на институтот &amp;bdquo;Роберт Кох&amp;rdquo;, вели претседателот на институтот Бургер. За сега кризниот штаб за управување со епидемијата ЕХЕК е затворен.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>EHEC</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/09D44A19_1-podcast-2405-15303119.mp3" type="audio/mpeg" length="7172160"/>
   <itunes:duration>14:54</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 8 Aug 2011 13:52:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15281621,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Еволуција на роботите преку „виртуелен секс“</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15281621,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Досега роботите само ги извршуваа наредбите на човекот. Научниците сега отидоа чекор подалеку - ги одгледуваат и вкрствуваат како домашни животни, се´ додека не ја добијат посакуваната особина. 
Натпреварите на роботите кои се одржуваат еднаш годишно би требало да бидат парада на нивните способности, меѓутоа на крајот секогаш стануваат парада на пехови и грешки. Проблемот е во тоа што програмерите не можат да ја предвидат секоја ситуација - вели Паул Леви, информатичар во областа на информативната техника и електроника на Универзитетот во Штутгарт.
&amp;bdquo;Еволуција&amp;quot; е волшебен збор на кој се фокусирани сите истражувачи кои се занимаваат со роботика. Ако им успее на роботите да го применат принципот на еволуција, тогаш ќе можат самостојно и кративно да изнаоѓаат решенија. Паул Леви го наведува примерот за роботот, кој имал задача да пронајде сирење. Камерата и термометарот малку му помагаат во извршувањето на задачата, роботот мора интензивно да го користи сензорот за мириси:
&amp;bdquo;Ако за преживувањето е одлучувачко да имате добро сетило за мирис, тогаш морате да го оптимирате. Како најбрзо да најдам храна, сирење? Поради тоа другите својства не се повеќе во прв план, бидејќи не се бараат нон-стоп.&amp;quot;
Автор: Нилс Михаелис / Светлана Брик
Редактор: Жана Ацеска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>роботи, наука</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/F32DC6A3_1-podcast-2405-15281621.mp3" type="audio/mpeg" length="7190048"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 1 Aug 2011 12:20:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15264595,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>„Легалните дроги&quot; се´ поопасни</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15264595,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Синтетички произведените дроги се продаваат како „сол за капење”, или „мешавина од билки.“ Тоа се т.н. „легални дроги”– супстанции кои главно не се опфатени со законот за наркотици, но кои можат да бидат многу опасни. 
Тука спаѓаат супстанци слични на канабисот кои често се нудат како &amp;bdquo;мешавина на билки&amp;ldquo; и кои се пушат, како и т.н. амфетамини, стимуланси во облик на таблети:
&amp;bdquo;Овие суптстанци најчесто се зимаат на журки, затоа што тука важи мотивот: сакам нешто да доживеам, нешто мора да се случи и тука тогаш помагаат дрогите. Амфетамините се земаат и на музичките фестивали, три - четири дена без престанок, за да се издржи журката&amp;rdquo;, вели Феликс Третер, началник на одделението за болести на зависности на клиниката &amp;bdquo;Исар-Ампел&amp;ldquo; во Минхен.
Младите најчесто не се свесни за несаканите дејства и сериозните здравствени последици кои тие супстанции можат да ги предизвикаат. Честа е заблудата дека она што може легално да се купи не е опасно...</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Подкаст медицина</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/7C95E608_1-podcast-2405-15264595.mp3" type="audio/mpeg" length="7180480"/>
   <itunes:duration>14:55</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 25 Jul 2011 13:55:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15248886,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Ѓубрење на нивите преку интернет?</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15248886,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Одамна поминаа времињата кога земјоделците само со трактор и рало работеа на нивите. Денес со помош на специјална гео-техника гледаат како се развиваат посевите и во каква состојба се наоѓаат нивните полињата. 
Малиот октокоптер може да лета на висина до двесте метри. Опремен е со специјална камера, која прави снимки секои две секунди. За еден час тоа се вкупно две илјади фотографии. На нив се гледа во каква состојба се наоѓаат полињата, дали посевите добро се развиваат, каде недостасува ѓубриво. На тој начин земјоделците точно знаат каде и уште колку треба да наѓубрат.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>земјоделство</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/75F75DFA_1-podcast-2405-15248886.mp3" type="audio/mpeg" length="7189840"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 18 Jul 2011 13:44:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15226389,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Како да се победи тремата?</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15226389,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Страв, несигурност и возбуденост пред испит или настап пред голем број луѓе. Трема. За професионалните пејачи тоа е душевна состојба која им ја загрозува егзистенцијата. Во Бон постои амбуланта за лекување на тремата. Сведоштвата забележани во протоколите јасно говорат за проблемите. Така еден виолинист опишува како му се тресе раката, толку што не може да го држи тонот, а една пејачка вели дека на сцената има чувство како некој да свртел некој електричен прекинувач: тешко дише, воздухот едвај излегува од дишните органи, гласните жици се тресат.

На сите нив сака да им помогне Деирдре Махкорн, родена во Ирска, лекар на Одделот за неврологија и психијатрија на Универзитетската болница во Бон. Таа и самата е пејачка, едно време и самата размислувала професионално да се занимава со пеење, но на крајот сепак се одлучила за медицината. Нејзина специјалност е проблемот со тремата и таа ја основала амбулантата за нејзиното совладување.
Автор: Гудрун Штеген / Светлана Брик
Редактор: Борис Георгиевски</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>трема</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/7FC300F2_1-podcast-2405-15226389.mp3" type="audio/mpeg" length="7187136"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 11 Jul 2011 12:48:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15209776,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Струја од сонце во Кенија</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15209776,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Во светот се почнуваат големи проекти, чија цел е производство на електрична енергија од еколошки извори. Пример за тоа е изградбата на гигантски соларни колектори. Но, има и мали потфати кои заслужуваат внимание. 


Децата од детското СОС-село на кенискиот брег многу научиле во изминатите седмици. &amp;bdquo;Сега знаеме многу нешта за енергијата од сонцето, велат тие. &amp;bdquo;Повеќе не мораме да седиме во темница, туку непрекинато имаме струја.
Во Момбасa живеат 130 деца. Многу од нив добар дел од животот го поминале без струја, како впрочем и повеќето жители на Кенија. Сега меѓу куќите стојат соларни колектори. Произведуваат 60 киловати струја, сосема доволно за потребите на ова мало детско село и училиштето во него. На брегот условите за добивање енергија од сонце се идеални, сосема сериозно објаснува 13-годишната Марија:
 &amp;bdquo;Имаме многу сонце, главно е над 30 степени. Тоа е добро за соларните келии и носи струја во куќите.&amp;ldquo;...</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Подкаст, наука</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/D9055C67_1-podcast-2405-15209776.mp3" type="audio/mpeg" length="7185264"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 4 Jul 2011 14:10:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15193647,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Турција ја модернизира службата за комунална хигиена</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15193647,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>На депониите со смет се создаваат големи количества гасови. Во Турција се наоѓаат голем број такви депонии. Ако сака да и` се придружи на ЕУ, Турција ќе мора да пронајде побезбедни начини за отсранување на сметот.
 Камионите за собирање на сметот во Турција се многу модерни и редовно го одвезуваат сметот што граѓани го оставаат зад себе. Проблем претставуваат смрдливите отпади на големите депонии во предградието на градовите. Кога го донесе планот за заштита на животната саредина за периодот од 2007 до 2009 година, турското министерство за заштита на околината многу самокритично заклучило, дека неконтролираното и небезбедното одлагање на сметот во Турција, е дел од секојдневието. Ридовите отпад претставуваат голем ризик за животната средина и здравјето на населението. Депониите со смет често се наоѓаат во близина на населени делови.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>турција депонии</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/A294EBE4_2-podcast-2405-15193647.mp3" type="audio/mpeg" length="14408041"/>
   <itunes:duration>14:59</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 28 Jun 2011 06:50:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15175807,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Слепите се ориентираат со помош на ехото</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15175807,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Делфините и лилјаците се ориентираат со помош на ехото. Меѓутоа, вакви способности поседуваат и многу слепи и лица со ослабнат вид. Поради тоа не е реткост слепите лица да играат кошарка или да возат автомобил.&amp;bdquo;Врз основа на еден звук можам да ги препознаам кратките дистанци. Со помош на друг, кој е нешто појак, ги препознавам оддалечените дистанци. А со помош на трет, кој е малку потап, ги препознавам на пример покривите. Јас навистина со помош на ехо можам да препознаам дали се работи за ѕид или дрво. Тоа значи: ехото е секогаш поинакво&amp;rdquo;, раскажува Ескандар Абади, 52-годишен новинар кој е слеп од раѓањето. Тој со прстите произведува звуци, кои меѓу другото му помагаат да ја процени оддалеченоста на објектот. Ова е дел од секојдневието на Ескадар, иако и тоа има свои граници.
&amp;bdquo;На отворен простор, каде што нема многу ехо, имам потешкотии. Но, во затворен простор, како на пример во соба, врз основа на звукот и ехото, можам отприлика да ја проценам висината, широчината и должината на собата.&amp;rdquo;
Со помош на различни звуци и оние кои лично ги произведува, Ескандар учел сам како да се снаоѓа во просторот. Се поставува прашањето-како е можно тоа и што, всушност, точно се случува во мозокот на слепото лице? Тим на стручњаци од универзитетот Вест Онтарио се обидува да го истражи тоа. Покрај професорот Мел Гудејл, главен партнер во проектот е и Германката Лора Талер.
&amp;bdquo;Главна точка на нашето истражување се мозочните активности. Учесниците на проектот произведуваа звуци, а ние поставивме мали мокрофони во нивните уши. Тие ги примаа звуците исто како и ехото што доаѓаше од таванот. Потоа ги одведовме на ЦТ, им ги пуштивме снимките и ги бележевме активностите на мозокот. Ги споредивме двата вида снимки. Едната снимка содржеше оддеци, а другата така ја преработевме што практично скоро го исфрливме ехото. Така ја мериме разликата во активностите во мозочните вијуги задолжени за вид, но не и во оние задолжени за слух.&amp;quot;</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>слепи наука</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/EC2F7C65_1-podcast-2405-15175807.mp3" type="audio/mpeg" length="7197952"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 21 Jun 2011 07:18:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15150400,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Струја од пустината за Европа</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15150400,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Погоните за експлоатација на соларна енергија во Сахара, и тоа во голем број, би требало во иднина да обезбедат големо количество електрична енергија за Европа. Тоа е визија на проектот „Дезертек“. &amp;bdquo;Концептот &amp;rsquo;Дезертек&amp;rsquo; ги спојува најдобрите светски локации за користење на сончевата енергија, а тоа се пустините, и најдобрата светска технологија од најразвиените земји&amp;ldquo;, вели Герхард Книз, соосновач на фондацијата &amp;bdquo;Дезертек&amp;rdquo;, од кого потекнува идејата за производство на струја во пустината за потрошувачи кои се далеку.
&amp;bdquo;Развиените и земјите од пустинските предели на овој начин можат да се снабдуваат со огромно количество чиста енергија. Можеме да произведуваме стотина пати повеќе струја отколку што било кога ќе му биде потребна на човештвото&amp;ldquo;, вели Книз.
Соларни електроцентрали со голема ефикасност
Сонцето во Сахара свети многу посилно отколку во Европа, затоа соларни електроцентрали во Северна Африка се значително поефикасни отколку во Централна Европа. Тие не се составени од соларни ќелии, какви што можат да се видат на покриви од куќи. Станува збор за соларно-термички електроцентрали, во кои големи огледала ја концентрираат сончевата енергија врз котел со вода. Пареата што се создава од загреаната вода ги придвижува турбините за производство на струја.
&amp;bdquo;Предност на овој метод е што овозможува соларната енергија, насобрана во текот на денот, да се сочува и ноќе како топлина. Така, соларна енергија може да се произведува и испорачува кога ќе е потребна&amp;rdquo;, објаснува Книз.
Од пустинската струја нема да профитира само Европа, која инвестира во овој проект, туку и Северна Африка. Во Мароко, Египет или Тунис ќе се создадат нови работни места, се надева Книз:
&amp;bdquo;Ние овде имаме технологија, но не и можности да ја примениме. Тие имаат можности, но не и технологија. Ако успееме тие држави да ги здружиме во заеднички проект, може да се постигне максимум во добивањето енергија, во развојот на Северна Африка и во заштита на климата.&amp;rdquo;
Дали Европа е сигурен партнер?
Но, некои од потенцијалните северноафрикански партнери се плашат дека Европа не е заинтересирана за рамноправно партнерство, туку само за струја и тоа колку е можно поевтина.
&amp;bdquo;Историјата не&amp;acute; учи дека Европа си го зема она што и&amp;rsquo; треба, без оглед дали другите го сакаат тоа или не&amp;rdquo;, вели Абделазиз Бенуна, поранешен генерален секретар на мароканскиот Центар за истражување и техника.
&amp;bdquo;Прашање е дали Европа оди во насока кон партнерство и соработка? Тоа би можело да доведе до синергија за која можеме само да сонуваме. Се надевам дека ќе биде прифатено. Ние мораме, немаме друг избор.&amp;rdquo;
Сомничави во однос на проектот &amp;bdquo;Дезертек&amp;rdquo; има и во Европа. Тие сугерираат да се почека со проектот додека да се стабилизира политичката ситуација во Северна Африка, зафатена од безредија. Герхард Книз има сосема поинакво мислење:
&amp;bdquo;Со политичките промени во северноафриканските земји работава може да добие силен поттик. Досегашните влади таму беа пред се&amp;acute; заинтересирани да ги обезбедат својата положба и моќ, а новите мора да се погрижат за разумни животни услови за населението, за што, пак, мора да бидат создадени нови работни места.&amp;ldquo;
&amp;bdquo;Дезертек&amp;quot; - двигател на демократските процеси во Африка
Токму затоа, сега би требало да се вложува во &amp;bdquo;Дезертек&amp;rdquo;, тоа би ја помогнало демократизацијата на северот на Африка, смета Абделазиз Бенуна.
&amp;bdquo;Полагам големи надежи во тоа дека демократска Европа во иднина ќе ги помага демократиите кај нас, а не како досега - диктаторите. Тогаш ќе постои добра основа за плодна соработка.&amp;rdquo;
Се&amp;acute; уште не се знае кој и колку ќе треба да издвои за пустинските електроцентрали, инвестиција што ќе чини милијарди евра. Првиот чекор го направи Европската Унија, најавувајќи дека ќе вложи 30 милиони евра за пилот-постројки, кои веќе се градат во Египет и Мароко.

Автор: Франк Гротелишен / Светлана Брик
Редактор: Елизабета Милошевска Фиданоска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>десертек</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/DC4D939E_3-podcast-2405-15150400.mp3" type="audio/mpeg" length="14438656"/>
   <itunes:duration>15:01</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 13 Jun 2011 08:23:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15136363,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Топлото време им годи на криминалците</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15136363,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Криминолозите со векови се прашуваат на кој начин може времето да влијае врз кривичните дела. Сега, неколкумина криминолози од Хамбург направија споредба меѓу временската и криминолошката статистика. Андреас Ломајер е криминолог и раководител во одделот за сузбивање на криминалот во полицијата во Хамбург. Тој и неговите колеги ја истражуваат поврзаноста меѓу времето и одредени кривични дела. Денес, временската прогноза е составен дел од секојдневната работа на полицијата, објаснува криминологот. Според некои полициски прописи, кога се прави проценка на некоја ситуација, треба да се земе предвид и времето. И локацијата на криминалното дејство се менува драстично во зависност од времето. Но, се поставува прашањето - како реагираат криминалците на времето? Со цел да најдат одговор на ова прашање Андреас Ломајер и неговите колеги направија споредба на неброени временски прогнози со полициската криминална статистика.
 &amp;bdquo;Дококу земете предвид 200 различни временски варијабли за секој час во последните 20 години, тогаш добиваме 36 милиони податоци, плус 175.000 податоци од криминалната статистика&amp;quot;, вели Андреас.
Со цел да не се изгубат во &amp;bdquo;морето&amp;quot; од податоци тие евалуираа околу 2 милиони податоци. Од овие податоци, потоа, генерираа одделни изјави околу различни деликти. Од овие истражувања произлезе дека не постои некое посебно време што е општо поволно за различни криминaлни деjства. Меѓутоа, постојат два вида деликти - едни, чија зачестеност не зависи од времето, а такви се сите видови грабежи, како ограбување на продавница или автомобил, или пак, продажба на дрога. Другите видови деликти се зачестуваат во зависност од времето. Овде спаѓаат на пример телесни повреди.
 &amp;bdquo;Колку времето e потопло, толку почесто доаѓа до насилство. Ова може дури релативно точно да се пресмета. По еден степен целзиусов имаме 0,7 деликти повеќе на ден&amp;quot;, вели Андреас и додава - во топлите денови зачестуваат и сексуалните деликти:
&amp;bdquo;Ваквите сознанија може само да се потврдат, тоа не е ништо ново. Кога времето се стоплува, станува поопасно за дамите.&amp;quot;
Автор: Фабиан Шмит / Светлана Брик
Редактор: Елизабета Милошевска Фиданоска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>kriminal, vreme</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/FF074CD7_3-podcast-2405-15136363.mp3" type="audio/mpeg" length="14419456"/>
   <itunes:duration>15:00</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 7 Jun 2011 10:06:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15117482,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Антибиотиците немоќни против бактеријата ЕХЕК</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15117482,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>За само неколку дена во Германија од цревна инфекција предизвикана од бактеријата ентерохеморагична ешерхија коли заболеа повеќе од илјада лица. Што ја прави бактеријата толку опасна? Бактериите ЕХЕК не се непознати. Тие сe јавуваат во цревата на домашните животни, пред се&amp;acute;кај говедата, овците и козите, но и кај дивите животни. Преку цревната флора, бактериите можат да дојдат во животинското млеко или месо, или, пак, преку ѓубрењето на нивите и бавчите со животинско ѓубриво се пренесуваат на овошјето и зеленчукот. И загадената вода може да предизвика инфекција со бактериите ЕХЕК. За животните тие не се опасни, за луѓето &amp;ndash; да.
Компликациите медицинските стручњаци ги нарекуваат хемолитско-уремиски синдром, скратено ХУС. Во рок од само неколку дена, од ХУС заболеле повеќе луѓе, отколку во цела година.
Повеќе на оваа и други теми од науката и медицината во овонеделниот подкаст на Дојче веле.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>наука подкаст</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/F88724CF_2-podcast-2405-15117482.mp3" type="audio/mpeg" length="14381353"/>
   <itunes:duration>14:58</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 30 May 2011 13:07:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15079432,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Сопствена ’рскавица – место протеза!</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15079432,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Придобивките од новите технологии се најважни кога се корисни за здравјето. Од иновациите во медицината најмногу профитираат оние со ортопедски проблеми. Место вештачки зглоб, се‘ почесто се третираат со сопствено ткиво!Габриела Милер е педесетгодишна архитектка. Животот и&amp;lsquo; минал, како вели, на големата маса во бирото каде цртала планови. Подоцна, масата ја заменила со мониторот на компјутерот и столицата. Свитканата кичма од младоста, прекрстените нозе од зрелото доба и наследните гени од мајка и&amp;lsquo; - во петата деција и&amp;lsquo; донесоа артроза и болки во колената, посебно во левото, кое до толкава мерка е оштетено што единствен излез е операцијата. Но, не класична со вградување вештачко колено, туку &amp;bdquo;авто&amp;rdquo; санирање на &amp;rsquo;рскавицата со методата на пресадување. Станува збор за новитет од областа на био-регенеративната медицина во која се користи аналогна трансплантација.
Како објаснува доктор Борис Фрехлих од фирмата &amp;bdquo;Браун аескулап&amp;rdquo; која стои зад иновацијата, најчесто се интервенира на &amp;rsquo;рскавицата од зглобот на коленото, со што оштетувањето се &amp;bdquo;поправа&amp;quot; и во догледно време се одбегнува вградување на протеза, што е сепак покомплициран зафат.
Процедурата трае околу 4 недели. Толку минува од првата до втората операција, кога новосоздаденото ткиво повторно се имплантира на местото на оштетеното. Секако потоа следува подолг период на рехабилитација, повеќе недели концентрирана физикална терапија.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Вештачки зглобови, ‘рскавица</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/41F299CC_1-podcast-2405-15079432.mp3" type="audio/mpeg" length="7188176"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 16 May 2011 11:09:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15061724,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Управување со движење на рацете</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15061724,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Глувчето и тастатурата се` најважните помошни инструменти за работењето на компјутер. Кај смартфоните и други преносни апарати, стандард во меѓувреме е т.н. тачскрин. Меѓутоа во тек е нова техничка револуција. Управувањето на компјутерите и другите електронски апарати со допирање на екранот веќе е секојдневна глетка. Таканаречениот &amp;bdquo;тачскрин&amp;ldquo; (екран на допир) донесе вистинска револуција во употребата на преносните електронски апарати. Истражувачите од Берлин одат и чекор натаму. Тие развиваат нов, рецолуционерен начин на управување со компјутерот и тоа со движења - без кабли, без џојстик, или какви било други управувачи во рацете. Во иднина со компјутерите ќе може да се управува со едноставни и природни движења.
Автор: Томас Гит / Симе Недевски
Редактор: Борис Георгиевски</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>компјутери</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/E496C3DE_1-podcast-2405-15061724.mp3" type="audio/mpeg" length="7202528"/>
   <itunes:duration>14:58</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 9 May 2011 11:43:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15046155,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Може ли да му се врати сјајот на Дојранското Езеро?</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15046155,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Дојранското Езеро, со врнежите изминатата есен, е на добар пат да ги врати своите води. Но за да си ја врати состојбата со која ќе биде еколошки избалансирано, неопходна му е помош од луѓето, велат македонските научници.Дојранското Езеро беше избалансирано високо продуктивно езеро, со богата флора и фауна и најбогато со риба во Југоисточна Европа. По екоцитот во 1988 година, беше доведено на работ на опстанок. Исчезнаа над сто видови алги, а на нивно место се создадоа други кои дотогаш не беа доминантни. Овие нови алги почнаа силно да се развиваат и да предизвикуваат таканаречено &amp;bdquo;цветање на водата&amp;ldquo; која сега позеленува, поцрвенува, побелува, а што според научниците предизвика цел синџир на реакции во езерото. Тоа пак, придонесе за натрупување на мртва органска материја која предизвика биолошки разградувања и го потроши кислородот од водата. Тоа предизвика масовно изумирање на школките во езерото. Со изградба на системот Ѓавато, а посебно со врнежите во последните две до три години, донекаде се вратија неговите води, но тоа не значи дека во езерото се врати некогашната флора и фауна. Воспоставувањето на еколошкиот баланс е далеку потежок и подолготраен процес.
Автор: Антоанела Димитриевска
Редактор: Елизабета Милошевска Фиданоска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>екологија дојран</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/EE005408_3-podcast-2405-15046155.mp3" type="audio/mpeg" length="14445184"/>
   <itunes:duration>15:02</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 3 May 2011 12:39:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15028138,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Физичка кондиција за здраво срце</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15028138,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Според најновите истражувања, физичката активност е многу поважна за здраво срце и крвни садови, отколку килограмите. Лекарите препорачуваат повеќе внимание да се посветува на кондицијата, отколку на витката става. Дoколку имате некој килограм повеќе или, или дури страдете од зголемена телесна тежина, но сепак имате јако срце, кое може да издржи физички вежби, тогаш сте во многу подобра позиција, отколку некој, кој ја има истата тежина, но нема ниту малку кондиција. Секако, и најновата студија потврдува дека дебелите луѓе без кондиција се значително поризична група, за разлика од врсниците без проблеми со вишокот килограми, кои се занимаваат со рекреација или спорт.
 &amp;bdquo;Кондицијата всушност ја одредува прогнозата на состојбата на пациентите, кои имаат болест на срцевите артерии&amp;quot;, вели раководителот на истражувањето, д-р Франциско Лопез-Хименез, специјалист на клиниката Мајо во Минесота.
Повеќе за оваа и други теми од медицината, слушнете во подкастот на Дојче веле</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>подкаст дебелина вишок килограми истражување</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/5B4CCF86_1-podcast-2405-15028138.mp3" type="audio/mpeg" length="7199616"/>
   <itunes:duration>14:58</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 25 Apr 2011 09:41:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14997681,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Еколошка струја од батериско складиште</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14997681,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Германските граѓани се надеваат на што поскоро воведување алтернативни извори на енергија, но нивниот доволен развој е оддалечен со децении. Фирма од Берлин пронајде начин да складира огромни количества енергија.Големи, а едноставни постројки, кои изгледаат како најобични кутии, всушност се вистинско чудо на техниката. Во нив се складира струја - доволно струја за да снабдува помал град цели шест часа. Овие огромни акумулатори се&amp;acute; уште се тестираат, но веќе сега е јасно дека функционираат и дека низ нивните кабли поминува заштедена струја.
Шефот на берлинската фирма &amp;bdquo;Јуникос&amp;ldquo; Александер Фогт неодамна и&amp;rsquo; го претстави овој изум на една делегација од Азорските острови во Атлантикот. Им вети дека наскоро ќе можат да ги угасат скапите генератори на дизел и дека 80 насто од енергијата ќе ја добиваат од еколошки извори.
&amp;bdquo;Веќе половина година подоцна го имаме и првиот потпишан договор со еден од островите, а наскоро би требало да потпишеме договори со уште осум острови. Значи, техниката се развива и очекуваме вистински бум во истражувањата на ова поле.&amp;rdquo;</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>екологија, акумулатори, чиста енергија</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/9158E624_1-podcast-2405-14997681.mp3" type="audio/mpeg" length="7206688"/>
   <itunes:duration>14:58</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 18 Apr 2011 13:43:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14981108,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Порцелански имплантати за нормален живот</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14981108,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Потребата за имплантати од порцелан во човековото тело постојано расте. Само неколку фабрики во малото место Лимож во Франција ги изработуваат ваквите порцелански имплантати.Сирил Делаж е инженер за керамика во Франција. Негови муштерии се лекари, а порачките многу комплипкувани. Тој во моментов изготвува керамички имплантат за главата на еден пациент, кој се повредил при лов.
&amp;bdquo;Прво ги добиваме рентгенските снимки од лекарот, потоа го изготвуваме имплантатот во тродимензиолана техника на компјутер. На тој начин можеме со специјален ласер точно во милиметар да го отсликаме во три димензии. Имплантатот за черепот го правиме од стопроцентна керамика&amp;ldquo;, објаснува Делаж. Освен имплантати за черепи, тој изготвува и керамички пршлени за р&amp;rsquo;бетниот столб.
Слушнете повеќе во овонеделниот подкаст од рубриката &amp;bdquo;Наука&amp;ldquo;.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>наука подкаст</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/8A8879A6_2-podcast-2405-14981108.mp3" type="audio/mpeg" length="14403454"/>
   <itunes:duration>14:59</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 11 Apr 2011 10:50:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14967171,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Со зрачење до отстранување рак на простата?!</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14967171,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Голем напредок во лекувањето на заболените од рак на простата. Благодарение на модерните апарати денес може прецизно да се ограничи зрачењето во ткивото на човечкото тело. На тој начин може да се избегне операцијата. Терапијата со зрачење кај пациентите заболени од рак на простата, според мислењето на експертите, денес е исто толку успешна колку и оперативното отстранување на главната жлезда, изјави радиологот проф. Михаел Молс во Минхен. И двете методи имаат свои предности и несакани дејства, но опасноста пациентот да ја загуби способноста за ерекција и кај двете методи останува иста.
При операција на простата постои ризик пациентот да не може да го контролира мокрењето. По операција на простата помалку од два проценти од пациентите не можат да го контролираат мокрењето, а кај пет проценти се јавуваат само мали форми на т.н. инконтиненција. Кај терапијата со зрачењето не постои никаков ризик за вакви последици. Терапијата со зрачење трае осум недели и се врши амбулантно.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Prostata</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/A41BAB55_1-podcast-2405-14967171.mp3" type="audio/mpeg" length="7199200"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 5 Apr 2011 10:15:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14949868,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Финска ја гради најголемата и најбезбедната атомска централа во светот</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14949868,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>И покрај нуклеарната катастрофа во Јапонија, градењето нуклеарки продолжува. Во Финска наскоро ќе започне изградбата на најголемата и воедно најбезбедната нуклеарна централа во светот што е направена воопшто досега.Крај јужното финско крајбрежје се наоѓа островот Олкилуото каде се гради најголемата атомска централа во светот. Зградата за новиот реактор е голема речиси 70 метри. Ѕидовите се од челик и бетон и дебели се дури пет метри. Реакторот Олкилуото 3 што ќе се гради овде треба да произведува 1.600 мегавати електрична енергија. Толку струја прoизведуваа заедно двата блока на нуклеарката од 80-те години. Тие се наоѓаат на само неколку метри од местото каде ќе се градио новата нуклеарна централа.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords>Финска, нуклеарка</itunes:keywords>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/3DC1E22C_1-podcast-2405-14949868.mp3" type="audio/mpeg" length="7195872"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 28 Mar 2011 13:25:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6477901,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Неверниот маж се препознава според гласот?</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6477901,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Жените кои имаат висок глас и мажите со подлабок глас се смета дека се повеќе наклонети кон неверство, соопштија канадски научници во најновата студија објавена во медицинското списание „Еволушонари сајколоџи“. Испитаниците во текот на студијата слушале две верзии на електронски модифициран машки и женски глас. Научниците констатирале дека жените мислат дека мажот со подлабок глас има повеќе можности да биде неверен. Мажите изјавиле дека жените со висок глас имаат поголема шанса да ги изневерат.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/A7349294_1-podcast-2405-6477901.mp3" type="audio/mpeg" length="7196080"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 21 Mar 2011 15:08:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6469313,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Итно треба да се користи стара хартија!</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6469313,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Со порастот на населението во светот расте и потребата за хартија. Меѓутоа, се заканува недостиг на целулозни влакна за нејзино производство, па затоа итно мора да се почне да се користи стара хартија. Во 80-те години луѓето сонуваа за работа во канцеларија, но без притоа да користат хартија за пишување или печатење. Во тоа време експертите веруваа дека со воведувањето на електронските медиуми како интернет и имејл на луѓето нема да им биде повеќе потребна хартија за работа. Меѓутоа, и покрај тоа што електронските медиуми станаа незаменлив дел од животот на луѓето, пишувањето и печатењето на хартија не само што не се намали, туку напротив, се зголеми. Потребата за хартија расте во светот. САД, Кина, Јапонија и Германија се најголемите земји потрошувачи на хартија во светот... (Повеќе за оваа тема но и за други актуелности од областа на заштита на животната средина слушнете во Магазинот на Дојче Веле)</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/5727E03E_2-podcast-2405-6469313.mp3" type="audio/mpeg" length="14443069"/>
   <itunes:duration>15:01</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 14 Mar 2011 08:53:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6461396,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Компјутерите нема да изумрат</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6461396,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Смарт-фоните и таблет-компјутерите се се` поприсутни во секојдневието, но дали тие имаат капацитет да го заменат класичниот компјутер? Саемот Цебит покажува дека границата на техничките достигнувања се поместува.Најбрзиот смарт-телефон на светот има два процесори и две камери на задната страна на телефонот. Со нив може да се снимаат видео клипови во 3Д формат, или, пак, да се фотографира. И се разбира, за овој телефон има голем број програми. Но, како и кај компјутерите, така и кај смарт-фоните, постои опасност од заразување со „вируси“. Лажните програми на прв поглед изгледаат како игри, но всушност имаат друга намена. 
„Во принцип со програмите некои се обидуваат да испратат скапи смс-пораки, за кои трошоците треба да ги плати корисникот на телефонот. Или, пак, програмите ги копираат адресите и телефонските броеви што се снимени на телефонот за подоцна да ги користи некој трет. Освен тоа, со вирусите може да се шпионира корисникот. На пример, тие ги активираат камерата и микрофонот на мобилниот телефон или, пак, ги пренесуваат сателитските координати“, објаснува Стефан Веше, експерт за безбедност од фирмата Симантек. 
Секој треба да избере што најмногу му одговара
Безбедноста е постојана тема на саемот Цебит во Хановер. Производителите се согласни дека само технолошки мерки не се доволни. Потребен е едногласен меѓународен закон за заштита на податоци. Дека класичниот компјутер еден ден ќе изумре и ќе биде заменет со таблет-компјутери или лаптоп-компјутери, е мислење што не го делат сите луѓе од браншата:
„За играње игри потребен е моќен компјутер. Освен тоа, потребен е многу поголем екран. Но, за безжично сурфање на интернет, доволен ви е таблет-компјутер од типот на АјПед. За да закажете масажа потребен ви е смарт-телефон, а пак, за дома и кога сте на пат идеален е лаптопот. Сметам дека секој од нас ќе си направи микс од апаратите и ќе биде задоволен“, вели Стефан Енгел, раководител на фирмата „Ејсер“ во Германија. 
На Цебит е претставен неверојатен микс од идни технички достигнувања, а луѓето сами ќе одлучат што и каде ќе користат. 
Автор: Оливер Хеш / Светлана Брик
Редактор: Елизабета Милошевска Фиданоска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/812BB596_3-podcast-2405-6461396.mp3" type="audio/mpeg" length="14442496"/>
   <itunes:duration>15:01</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 7 Mar 2011 12:50:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6453724,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Дијагноза на Алцхајмер со преглед на мрежницата</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6453724,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Раното откривање на Алцхајмеровиот синдром, е во фокусот на голем број научници на Западот, чие население, во просек, станува се´постаро.Можеби токму откритието од Минхен е револуција во дијагностицирањето на болеста.Алцхајмеровиот синдром подразбира изумирање на клетките на мозокот. Тaa е болест за која научниците многу малку знаат. Кога ќе се забележат првите симптоми, како заборавноста или збунетоста на заболениот, тоа значи дека многу клетки на мозокот се веќе изумрени и дека напредувањето на болеста тешко може да се запре. 
Какво би можело да биде решението? Еден едноставен поглед во очите, тврди професорот Јохен Хермс од минхенскиот Институт за невропатологија „Лудвиг Максимилијан“. Бидејќи, се´ што се случува во мозокот се отсликува на очната мрежница, вели тој:
„Во прегледот на очите се крие голема надеж. Но знаете, во светот има 20.000 до 30.000 научници, кои ја имаат истата желба - да пронајдат барем мал знак што ќе укаже на создавање Алцхајмер или дека со нешто може да се најде лек против оваа болест. Но, само малкумина имаат среќа и навистина да дојдат до некакво откритие“, вели Хермс.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/8399A241_3-podcast-2405-6453724.mp3" type="audio/mpeg" length="14455552"/>
   <itunes:duration>15:02</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 28 Feb 2011 12:49:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6445763,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Како да се дојде до чиста вода за пиење?</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6445763,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Mногу делови од светот се соочуваат со недостаток од вода за пиење. Во сушните области на Јужен Јордан почнува реализацијата на проектот СМАРТ, што има за цел постојната вода за пиење уште подобро да се искористи. Јордан бележи забрзан раст, без разлика дали станува збор за бројот на жители или за економскиот развој. Но, затоа на земјата има потреба од повеќе вода: питка вода за луѓето, пречистена техничка вода за земјоделството и индустријата. Резервите на подземните води се доволни за наредните три децении: дождови има се´ помалку, а поради топлата клима и честите суши, перспективата не е многу светла, предупредува хидрогеологот Штефан Гајер од центарот за еколошки истражувања во Хале.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/3D2F06BA_1-podcast-2405-6445763.mp3" type="audio/mpeg" length="7189632"/>
   <itunes:duration>14:56</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 21 Feb 2011 14:36:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6438755,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Костум со кој неподвижните можат да одат!</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6438755,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Јапонски научник разви роботски костум што ќе им помогне на неподвижните луѓе да одат. Костумот е еден вид помошен скелет што се облекува и им помага на неподвижните луѓе повторно да станат подвижни. Т.н.„Ексоскелет“го разви јапонската фирма Сајбердјун, а системот на кој работи се вика Хибрид Асистив Лимб. Тој има задача да ги препознае намерите за движење на човекот и да му помогне притоа. Ова функционира со помош на сензори кои ги следат електричните сигнали што ги испраќа пациентот од мозокот до мускулите. Костумот е веќе пуштен во сериско производство, а од него може да профитираат и градежници и пожарникари. Шефот на фирмата Сајбердјун Јошијуки Санкаи објаснува дека еден пациент кој девет години бил врзан за инвалидска количка по само три недели тренинг успеал повторно да застане на свои нозе.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/66BDE5FC_1-podcast-2405-6438755.mp3" type="audio/mpeg" length="7192336"/>
   <itunes:duration>14:57</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 15 Feb 2011 08:19:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6430963,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Депресијата зема замав во Македонија</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6430963,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Егзистенцијалниот безизлез што трае две децении ја прави депресијата болест на денешницата. Дел од експертите тврдат дури дека станува збор за епидемија.Дали Македонците се депресивна нација или депресивни ги прават околностите во кои живеат? Сите проблеми, егзистенцијалната несигурност, стресот на новото време, темпото, условите за живот - се причина која инвалидизира се´ поголем број луѓе во Македонија. 
Доктор Славица Арсова, психијатар на Клиничкиот центар Скопје, признава дека депресијата е во пораст. Потврда е и податокот дека од година во година расте потрошувачката на седативи и антидепресиви. Меѓу пациентите се сите старосни и социјални групи. Има ученици, студенти, вработени, пензионери кои се соочуваат со вакви психички тегоби. 
Доктор Арсова вели дека во третманот и лекувањето се следат сите светски стандарди. Алармантните статистики не зачудуваат, имајќи ја предвид атмосферата на егзистенцијален безизлез, со која се соочуваат граѓаните речиси 20 години. Се живее во време на длабоки општествени кризи, време на глобална економска и ментална криза, кога сите валидни вредности сериозно се ставени во прашање. Сето ова ја прави депресијата болест на денешницата.
Автор: Горан Петрески</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/200F61B9_1-podcast-2405-6430963.mp3" type="audio/mpeg" length="7172992"/>
   <itunes:duration>14:54</itunes:duration>
   <pubDate>Tue, 8 Feb 2011 08:44:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6423214,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Соларна школа за трансфер на знаења</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6423214,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Во рамките на Меѓународниот факултет за бизнис економија во Скопје, од неодамна функционира Соларна школа која е по урнекот на онаа која ја има Германското друштво за соларна енергија, а е поддржана од ГТЦ. Во Германија повеќе години функционираат т.н. школи за соларна енергија кои се занимаваат со најновите достигнувања од сферата на искористувањето на сончевото зрачење. 
„Првичната идејата за создавање на ваква Соларна школа во Скопје потекнува од македонскиот архитект Ѓорги Трајановски кој долго години работеше во Македонија и ги посети курсевите во нашата школа. Основањето на ваквата школа во Македонија имаше за цел таму и во земјите од регионот да се транспортираат знаењата за фотоволтаиците, соларната енергија и енергетската ефикасност“, вели д-р Уве Хартман раководител на Германското друштво за соларна енергија, кое заедно со ГТЦ ја отвори Соларната школа во Македонија. Тој вели дека идејата била постоечките материјали, книги и соларни термички мостри кои се користат за курсевите во Германија, понатаму да се применат и во Македонија. Направена е адекватна програма, наставниот материјал е преведен и е база за образованието на луѓето од Факултетот за бизнис економија, кој е партнер во школата, но и за заинтересираните инженери, архитекти и претставници на локалната самоуправа кои сакаат да научат повеќе за енергетската ефикасност во објектите.
Автор: Силвера Падори-Кленке
Редактор: Елизабета Милошевска Фиданоска</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/C9775F0E_3-podcast-2405-6423214.mp3" type="audio/mpeg" length="14443648"/>
   <itunes:duration>15:02</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 31 Jan 2011 13:00:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6415167,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Пајакови конци за „шиење&quot; на оштетени нерви</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6415167,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Пајаковите конци се многу јаки и не се кинат. Пајаците можат да произведат и до 200 метри долг конец. Хирурзите сакаат да ги искористат тие конци и со нив да ги обноват прекинатите нервни завршетоци кај луѓето. Доколку во куќата имате пајаци или пак, во некој агол од собата видите пајакова мрежа, веднаш ја одстранувате. Но, во научниот медицински центар на универзитетот во Хановер има неколку специјално уредени простории каде се одгледуваат 30 до 40 пајаци. Станува збор за пајаци од родот на јужноамериканскиот „Златно свилен пајак&quot;. Нивните конци можат да се искористат за да се обоват прекинатите нервни завршетоци кај луѓето.</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/C3061031_1-podcast-2405-6415167.mp3" type="audio/mpeg" length="7206064"/>
   <itunes:duration>14:58</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 24 Jan 2011 13:22:00 GMT</pubDate>
  </item>
  <item>
   <guid isPermaLink="true">http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6407593,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</guid>
   <title>Чекор напред во лекувањето на ХИВ вирусот</title>
   <link>http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6407593,00.html?maca=maz-podcast_maz_Wissenschaft-2405-xml-mrss</link>
   <description>Научници од Хановер и Улм пронајдоа ново средство наречено ВИРИП 576 кое не само што го намалува количеството ХИВ вируси во крвта кај луѓето, туку ги намалува и негативните споредни дејства. Досегашните средства и лекови го уништуваа ХИВ предизвикувачот, дури откако тој веќе ги нападнал имунолошките клетки на пациентот. Затоа доаѓа до чести негативни споредни ефекти, како на пример нарушување на крвната слика. Освен тоа, заразниот вирус ги напаѓа имунолошките клетки и за време на терапијата. Новото средство ВИРИП 576, што беше развиено од германски научници од Улм и Хановер го напаѓа ХИВ вирусот, уште пред тој да ги нападне имунолошките клетки во крвта на човекот. Првите тестови направени со новото средство беа успешни, вели професорот Рајнхолд Шмит од медицинскиот факултет во Хановер: „Пациентите ја примаа супстанцијата повеќе од десет дена интравенозно. Веќе после 5-иот или 6-иот ден бројот на заразни вирусни клетки се намали за неколку проценти. Според логоритамската таблица тоа се 1,2 степени. Од ова можевме да заклучиме дека ХИВ вирусот за тие десет дена воопшто не се размножил. Тоа е многу важно и одлучувачки резултат. Денес, според ова го мериме дејството на лековите против ХИВ“, објаснува професорот Шмит...</description>
   <category>Наука</category>
   <itunes:author>DW.DE | Deutsche Welle</itunes:author>
   <itunes:keywords/>
   <itunes:explicit>clean</itunes:explicit>
   <enclosure url="http://radio-download.dw.de/Events/podcasts/maz/2405_podcast_maz_Wissenschaft/D2E96A18_2-podcast-2405-6407593.mp3" type="audio/mpeg" length="14412211"/>
   <itunes:duration>15:00</itunes:duration>
   <pubDate>Mon, 17 Jan 2011 12:37:00 GMT</pubDate>
  </item>
 </channel>
</rss>
